Марко Краљевић познаје очину сабљу 0001    Подранила Туркиња ђевојка 0002    На Марицу, на водицу ладну, 0003    Подранила бијелити платно. 0004    До сунца јој бистра вода била, 0005    А од сунца мутна и крвава, 0006    Проносила коње и јунаке. 0007    Око подне бијелога дана 0008    Донијела рањену делију, 0009    На њему је пречудно од’јело: 0010    На њему су три ћемера злата, 0011    На њему је сабља од мегдана. 0012    Ал говори рањена делија: 0013    ”Посестримо, Туркињо ђевојко! 0014    Баци де ми једну крпу платна, 0015    Па ме вуци на обалу равну.” 0016    Ђевојка му за Бога примила, 0017    Па му баци једну крпу платна, 0018    Па г’ извади на обалу равну. 0019    Ал говори рањена делија: 0020    ”Бога теби, Туркињо ђевојко! 0021    Имаш кога од племена свога?” 0022    Одговара Туркиња ђевојка: 0023    ”Ја имадем брата јединога 0024    По имену агу Мустафагу.” 0025    Ал говори рањена делија: 0026    ”Бога теби, Туркињо ђевојко! 0027    А ти ајде двору бијеломе, 0028    Па ти кажи брату јединоме, 0029    Нек ме носи бијеломе двору, 0030    Не би л’ моје ране изл’јечио: 0031    Дат ћу њему један ћемер блага, 0032    Други мени, трећи теби, душо!” 0033    Она оде двору бијеломе, 0034    Па казује брату јединоме: 0035    ”О мој брате, ага Мустафага! 0036    Кад сам јутрос рано подранила 0037    На Марицу, на водицу ладну, 0038    До сунца ми бистра вода била, 0039    А од сунца мутна и крвава, 0040    Проносила коње и јунаке. 0041    Око подне бијелога дана 0042    Донијела рањену делију, 0043    На њему је пречудно од’јело, 0044    У њега су три ћемера блага 0045    И у њег је сабља од мегдана. 0046    Па говори рањена делија: 0047    ” ”Богом сестро, Туркињо ђевојко! 0048    Ти ми баци једну крпу платна, 0049    Па ме вуци на обалу равну.” ” 0050    Бацила сам једну крпу платна. 0051    Кад сам њега млада извадила, 0052    Пита мене незнана делија: 0053    ” ”Посестримо, Туркињо ђевојко! 0054    Имаш кога од племена свога?” ” 0055    Ја сам њему, брате, казивала: 0056    ”Ја имадем брата јединога, 0057    По имену агу Мустафагу.” 0058    Мени вели рањена делија: 0059    ” ”А ти ајде двору бијеломе, 0060    Па ти кажи брату јединоме, 0061    Нек ме носи бијелому двору, 0062    Не би ли ми изл’јечио ране, 0063    Дат ћу њему један ћемер злата, 0064    Мени један, трећи теби, душо!” ” 0065    Кад то чуо ага Мустафага, 0066    Он отиђе на Марицу ладну, 0067    Па он пита рањене делије: 0068    ”Побратиме, рањена делијо! 0069    Оклен јеси родом и породом? 0070    Ђе с’, делијо, ране задобио?” 0071    Вели њему рањена делија: 0072    ”Побратиме, ага Мустафага! 0073    Кад ме питаш, да ти право кажем: 0074    Родом јесам из Прилипа града 0075    По имену Вукашине краљу, 0076    А ране ти јесам задобио, 0077    Задобио на Косову бојном.” 0078    Кад то чуо ага Мустафага, 0079    Он прегледа његово од’јело 0080    И његова три ћемера злата 0081    И његову сабљу од мегдана: 0082    Трже сабљу, од’сјече му главу. 0083    С њега свлачи од’јело његово 0084    И узе му три ћемера злата, 0085    И узе му сабљу од мегдана, 0086    Па он иде двору бијеломе. 0087    Далеко га сестра угледала, 0088    Ал га мало ближе сусретала, 0089    Па је свому брату говорила: 0090    ”О мој брате, ага Мустафага! 0091    На што си се, брате, попаштио! 0092    На његово пречудно од’јело, 0093    На његова три ћемера злата, 0094    На његову сабљу од мегдана, 0095    Ала, брате, одсјекла ти главу! 0096    Што погуби побратима мога?” 0097    Тако рече, уз кулу утече. 0098    Али дуго не постало вр’јеме, 0099    Дође књига од цара турскога, 0100    Дође књига аги Мустафаги, 0101    Да он иђе на цареву војску, 0102    А на војску, на Косово бојно, 0103    Тамо ј’ поћи, ак’ и не ће доћи. 0104    Кад је доша на Косово бојно 0105    И донио сабљу од мегдана, 0106    Свијем иде од руке до руке, 0107    Нико сабље отворит не море. 0108    Дође у руке Краљевићу Марку. 0109    Сама му се сабља повадила, 0110    А на сабљи три ришћанска слова: 0111    Једно слово Краљевића Марка, 0112    Друго слово Вукашина краља, 0113    Треће слово ковача Новака. 0114    Па говори Краљевићу Марко: 0115    ”Ала курво, ага Мустафаго! 0116    Ђе си ’ваку сабљу задобио? 0117    Еси ли је за мегдан ковао, 0118    Али си је на мегдан однио, 0119    Али ти је љуба донијела?” 0120    Ал говори ага Мустафага: 0121    ”Нијесам је за мегдан ковао, 0122    Нити сам је на мегдан однио, 0123    Нити ми је љуба донијела; 0124    Већ сам једно јутро подранио 0125    На Марицу, на водицу ладну, 0126    Нашао сам рањену делију 0127    И њему сам одсјекао главу, 0128    Добио сам сабљу од мегдана.” 0129    Вели њему Краљевићу Марко: 0130    ”Ала кујо, ага Мустафага! 0131    Да си њега л’јепо сахранио, 0132    Ја би теби плаћу извадио 0133    Пред овијем царом честитијем.” 0134    Вели њему ага Мустафага: 0135    ”Потурице, Краљевићу Марко! 0136    Да си кадар кому извадити, 0137    Најпрвље би себи извадио 0138    Пред овијем царом честитијем.” 0139    Наљути се Краљевићу Марко, 0140    Трже сабљу, одс’јече му главу. 0141    Оста Туре ногом копајући, 0142    Оде Марко страном пјевајући. 0143    И он оде у Косово бојно, 0144    Па он сј’ече по Косову војску. 0145    С’јече Марко мало и велико, 0146    Марко с’јече, никог не пропушта. 0147    Дође тужба на Краљевић-Марка 0148    Са Косова цару честитоме, 0149    Да сас’јече на Косову војску, 0150    Силну војску цара честитога. 0151    Књигу пише царе господине, 0152    Па је шаље Краљевићу Марку: 0153    ”Вај Бога ти, Краљевићу Марко! 0154    Зашто с’јечеш по Косову војску?” 0155    За то ниште и не хаје Марко, 0156    Веће сједне ладно пити вино. 0157    Не пије га, чим се вино пије, 0158    Ван леђаном од дванаест ока, 0159    Један пије, други шарцу дава. 0160    Кад се Марко вина понапио, 0161    Он се шарцу у рамена баци, 0162    За се тури стару топузину, 0163    Управ оде цару господину. 0164    Кад је доша цару господину, 0165    Говори му царе господине: 0166    ”Ај Бога ти, Краљевићу Марко! 0167    Што се јеси на ме расрдио, 0168    Конда сам ти бабу погубио?” 0169    Вели њему Краљевићу Марко: 0170    ”Да си мени бабу погубио, 0171    Мањма би се на те расрдио.” 0172    Па се цару све примиче Марко, 0173    А за њим се топузина вуче. 0174    Кад се виђе царе у невољи, 0175    Вели царе Краљевићу Марку: 0176    ”Тог се, Марко, ти окани врага, 0177    Дат ћу теби шест товара блага. 0178    Нек је од тебе моја глава мирна, 0179    А ти ради, што је теби драго.” 0180    Едва тога дочекао Марко, 0181    Он покупи шест товара блага, 0182    Па он опет оде у Косово, 0183    По Косову он сијече војску. 0184    Нешто мало Марко посјекао: 0185    Три хиљаде и триста стотина, 0186    Док је бабу осветио свога.